"Okrenuo sam se pravoslavlju kada mi je bilo najteže" Legendarni glumac otkrio kako je prevazišao najteži period u životu "Bog me je vratio na pravi put"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Nikola Pejaković Kolja otvoreno govori o borbi sa alkoholom i heroinom, koji je koristio 20 godina, kao i o pokušajima lečenja.
- Kaže da se pravoslavlju i veri okrenuo kada je dotakao dno, a da mu je Bog pomogao da prevaziđe najteži period i promeni pogled na život.
Nikola Pejaković Kolja pripada umetnicima čiju karijeru nije moguće predstaviti samo spiskom glumačkih uloga. Igrao je u nekim od najpoznatijih domaćih filmova, pisao scenarije, režirao pozorišne predstave i televizijske projekte, a kao muzičar izgradio zasebnu publiku. Od Halila u "Lepa sela lepo gore" i Čorbe u "Složnoj braći" do serija "Meso", "Kosti" i "Tvrđava", njegov rad obuhvata i likove koje gledamo i priče koje nastaju iza kamere.
Uz takvu karijeru, čuveni glumac je otvoreno govorio i o drugoj strani svog života: problemima sa alkoholom, dvadesetogodišnjoj upotrebi heroina i pokušajima lečenja u kojima su mu pomagale kolege. U njegovim ispovestima nema skrivanja iza profesionalnog uspeha. Govorio je o postupcima zbog kojih se kaje, podršci roditelja i strahu da posledice njegovih grešaka ne pogode decu.
Rođen je sa četiri prsta
O privatnom životu govorio je jednako otvoreno kao i o poslu. U emisiji "Una, due, tre" objasnio je da je rođen sa četiri prsta na desnoj ruci, ali da zahvaljujući roditeljima tu razliku nije doživljavao kao razlog da se povlači.
- Ja sam se rodio sa četiri prsta i imao sam na desnoj ruci specijalan tretman. Jedinac sam, tako da sam prilično razmažen. To vam je primer da ja to nisam prihvatio loše i nije mi smetalo. To je verovatno zasluga mojih roditelja. Ja sam to osećao kao neku vrstu prednosti, odnosno bio sam različit od drugih, pa sam na taj način davao malo više značaja sebi. Nisam osećao problem.
Jedino, recimo, kada se potučem, pa krene neko da mi daje baš velike batine, pa kad vidi da imam četiri prsta onda ih smanji (smeh). To je jedna prednost. Doživljavao sam to zaista kao neku vrstu moje male tajne i specijalne snage. Mojim roditeljima nije bilo lako da to prihvate kad sam se rodio jer nije samo da je nedostajao prst nego i manja i kraća ruka, defektna... Oni su uradili sve da ja prođem kroz to kao kroz puter - ispričao je.
Iza umetničkog rada trajala je borba sa zavisnošću
Profesionalne sposobnosti i prilike koje je dobijao nisu ga zaštitile od zavisnosti. slavni glumac je govorio o periodu u kojem je mnogo pio, učestvovao u tučama i pravio probleme. U razgovoru se osvrnuo i na odnos sredine prema alkoholu.
- Nisam to tako shvatao (smeh). Kod nas, ali i ovde, puno se pije alkohol i tretira se kao „nije to ništa“. Svi piju i svi pijemo, ja sam samo prestao. Inače, da još pijem, verovatno ne bismo pričali o ovome - rekao je.
Svoje postupke nije pokušavao da opravda umetničkim pozivom.
- Ja se kajem zbog svega što sam uradio loše i to je normalno da se čovek pokaje, ispovedi i fino pričesti - kazao je.
„Heroin sam koristio 20 godina“
O zavisnosti od heroina govorio je kroz lično iskustvo, ističući da je u drogi tražio odgovore i olakšanje za probleme koje nije umeo da reši. Povratak pravoslavlju opisao je kao važan deo promene sopstvenog pogleda na život.
- Legao mi je kao budali šamar. Ne znam, jednostavno čovek ima neke svoje crne rupe koje zatrpava raznim stvarima dok ne nađe odgovore na to. Ja te odgovore nisam baš nalazio dok se nisam vratio pravoslavlju. Tek kad sam se vratio i pogledao život kroz te naočare, video sam da nemam baš prava da se ubijam na taj način, takođe nemam prava da zagorčavam život drugima. Heroin sam koristio 20 godina, a ne izgleda tako? - ispričao je Kolja.
Priznao je i da je često bio u situaciji da nema novca za drogu, dok prolazi kroz krizu.
- Uglavnom sam bio u toj situaciji. Čovek kad se nađe u tim situacijama, nađe neki način da savlada taj problem. Nekad ga ne savlada. Nekad ostane k’o riba na suvom - rekao je.
Okrenuo se Bogu
- Okrenuo sam se Bogu kad sam pao na dno. Kad sam se našao u jarku. Srbin ide u crkvu kad počne kiša. Nije to usamljen slučaj. Ima ta priča da narkomani odu u neku vrstu vere, ali mislim da to nije sasvim tačno. Čovek traži izlaz i lek za svoju boljku. Pravoslavlje je snaga kojom to može da se savlada. Kad je moj ego bio stucan, kad sam video da nemam izlaz, tako sam ja počeo da pretresam svoj život, svoja uverenja. Tada sam shvatio da grešim.
Velika muka promeni ljude. Bog ne šalje bolest na čoveka da bi ga kaznio, već je to poziv da se promeni. Meni je to pomoglo u životu da shvatim sebe i da se vratim veri. Kad bih se ja vratio da nije toga bilo u mom životu?! Video sam da u tome što sam radio nema istine. Bez nevolje nema bogomolje. Uglavnom je to vezano za ego i taj neki demonski egoizam. Bog me je vratio na pravi put. On ima svoj način kako da to reši. Za njega niko nije budala, a ni manje vredan. Samo se mi ljudi bacamo tim izrazima - naglašava glumac.
Kolege nisu okretale glavu
Pejaković je istakao da kolege nisu okretale glavu od njegovog problema. Na pitanje da li su ga odbacivale zbog zavisnosti, odgovorio je da nisu, a zatim objasnio koliko mu je značilo što o svom stanju nije ćutao.
- Nisu i mislim da je to jedan razlog koji je zaslužan. Ja sam o tome otvoreno govorio i ljudi su to znali, nisam krio. Čak ima ljudi iz mog posla koji su pomagali da se lečim u par navrata. Važno je da čovek bude otvoren prema tom problemu i da ga ne skriva. U tom trenutku ne može čovek sam to da reši - istakao je.
Kako poznati glumac je ispričao, posle jednog snimajućeg dana filma "Lepa sela lepo gore", kolege su ga odvele u bolnicu.
- Ne znam da li je bio Manda u toj grupi, ali bili su Bjela i Kojo. Bilo je još par ljudi. Bilo je svima jasno da moram da odem. Nije bilo nikakve specijalne prisile. Njima je bilo jasno da je meni neophodna pomoć. Zanimljivo je što to nisu uradili samo jednom nego više puta - rekao je Pejaković.
O deci govori sa brigom
Kada govori o roditeljstvu, Pejaković ne nastupa kao čovek koji je posle svega pronašao odgovor na svako pitanje. Priznao je da nije siguran kako da sina i ćerku sačuva od grešaka koje je sam pravio.
- Mogu nešto da nabacim, ali nisam ja dovoljno pametan da mog sina i ćerku posavetujem. Za sada mi ne zameraju - rekao je.
Otvoreno je odgovorio i na pitanje da li strahuje da bi njegova prošlost mogla da naudi deci.
- Da. Ne znam u kom smislu mogu da naude, ali plašim se. Da znam kako to da sprečim, ja bih sprečio, ali ne znam. Bojim se. Jedino što me teši je da smo u Božijim rukama i da moja molitva Bogu može to da zaustavi. I ovaj intervju može da im naškodi - zaključio je.
Bonus video: